• Почетна > Саопштења и најаве > Саопштења > Љајић: Не желимо трговински рат – принуђени на контрамере
  • Љајић: Не желимо трговински рат – принуђени на контрамере

    Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникације Расим Љајић поручио је данас у Сарајеву да нико не жели трговински рат, али да ће земље региона бити принуђене на контрамере ако се питање повећања хрватских такси за фитосанитарну инспекцију не реши до следећег састанка који треба да буде одржан до краја недеље.

    “Апеловали смо недељу дана на званичне институције Хрватске да се испита њихова одлука, за коју смо рекли да је дискриминаторна. Никакав одговор нисмо добили, ни писма ни разгледнице није било, чак смо добили врло увредљиво објашњење одлуке. Почели смо онда да примењујемо одређене врсте санитарног и ветеринарског надзора, што ћемо појачати“, објаснио је Љајић после састанка министара трговине земаља региона поводом хрватских мера.
    Он је додао да на то имамо право по правилима Светске трговинске организације (СТО).

    “Ми не повећавамо цене надзора, али имамо право да спроводимо мере које су у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању које представљају озбиљно упозорење да ове мере морају да буду повучене, односно преиспитане“, казао је Љајић.

    Додао је да ако уђемо у контрамере, штету трпе привредници и једне и друге земље, али и потрошачи.

    “Ово нам не треба, али смо принуђени и ово су изнуђени потези јер смо под великим притиском јавности, потрошача. Око 160 привредника из Србије извози воће и поврће у Хрватску, а неки су почели да враћају камионе јер не могу да издрже конкуренцију“, казао је Љајић на конференцији за штампу.

    Упозорио је да постоји читав разрађени механизам даљих мера ради заштите економских интереса.

    Министар је објаснио да се стандардно врши фитосанитарна ветеринарска контрола на случајно одабраним узорцима, а у појединим случајевима земље могу да предузимају мере појачаног надзора за сву робу животињског и биљног порекла, што се сада чини. Тиме, како истиче, не излазимо из правила СТО, не кршимо принципе слободне трговине.

    “Желимо да убудуће контролишемо апсолутно сваку пошиљку воћа, поврћа, млека, месних производа из Хрватске. Нисмо срећни због тога али смо на ту меру принуђени“, подвукао је Љајић.

    Подсетио је да је Србија у више наврата у последње време истицала да су хрватске мере у економском смислу протекционистичке, у политичком популистичке и да не могу имати оправдавање ни у економској ни у трговачкој логици.

    “Те мере нису ни у духу добросуседских односа, нити корак у правцу стварања слободног тржишта земаља западног Балкана, којем сви начелно тежимо“, упозорио је Љајић.

    Рекао је да је у последње три недеље, од када су мере ступиле на снагу, било потпуно различитих образложења.

    “Прве недеље је речено да мере нису ништа ново, већ да представљају само усклађивање са ценама које важе у ЕУ, да су оне заправо ништа друго већ усклађивање које важе у појединим земљама ЕУ. Да то није тачно показали смо и изашли са тачним подацима. У Немачкој су цене за исту врсту контроле 22 евра, плус 0,84 цента за сваку следећу тону, а у другим земљама су 17,5 евра, у Бугарској 17 евра, у Великој Британији 41 евро за сат контроле, током које је могућ преглед два шлепера од по 25 тона“, објаснио је Љајић.

    Он је оценио да се, када је реч о хрватској мери, ради о драстичном повећању цена по врсти воћа и поврћа на 270 евра.
    “То значи да нам се камиони враћају, јер ако имате три врсте воћа плаћате три пута 270 евра. Не постоји извозник који може бити тако конкурентан. Сав извоз који иде преко Хрватску у ЕУ подлеже сличном ”опорезивању”. Јасно је да је ово онемогућавање слободног протока робе“, навео је Љајић.

    Како је подсетио, друге недеље је стигло објашњење да није реч о заштити произвођача већ потрошача. Указао је да је такса за хрватске произвођаче 90 куна, док је за оне изван ЕУ 2.000 куна, што значи да ће потрошачи плаћати далеко веће цене за производе, јер неће имати конкуренцију, због чега није тачно да се ради о заштити потрошача, већ је реч о заштити произвођача.

    Љајић је подсетио да је било више протеста пољопривредника и фармера у Хрватској због значаног дефицита у размени са светом, и да су тражили мере заштите које су донете на погрешан начин.

    Према његовим речима, јуче је стигло треће објашњење “које је увредљиво, потцењивачко, и вређа здрав разум”, а према којем је мера уведена не против земаља региона, већ за 164 земље света које нису чланице ЕУ.

    Љајић је казао да, ако се погледа увоз Хрватске из трећих земаља јасно је да су земље региона погођене новим правилником.

    “Не желимо трговински рат. Овај састанак је усмерен да заштитимо наше економске интересе и омогућимо слободан проток робе. Не желимо да уђемо у спиралу мера и контрамера, али ћемо на то бити принуђени ако се ова ствар не реши не следећем састанку који треба да буде одржан до краја недеље“, закључио је он.